НАСЛОВНА КРУПАЊ КРОЗ ВЕКОВЕ СКРИВЕНА ЛЕПОТА КУЛТУРНА БАШТИНА
КРУПАЊ КРОЗ ВЕКОВЕ

Рађевина и њено градско средиште Крупањ налазе се у западном делу Србије, на десној обали реке Дрине. По последњем попису из 2011. год. Крупањ има 4.455, док општина броји 17.295 становника.

Град је долинско несеље и лежи смештен у котлини окружен огранцима Борање, Јагодње и Соколске планине; као подпланинско место лежи јужно од 45. паралеле на 289 м надморске висине, а највиши врх Рађевине је Рожањ(973м) који се налази на Соколској планини. Кроз град протичу реке Богоштица, Змајевац, Чађавица и Кржава чијим спајањем у центру настаје река Ликодра. Удаљен је од Лознице 28 км, од Шапца и Ваљева 64 км, од Новог Сада 135 км и од Београда 160 км.

Клима

С обзиром на то да је Рађевина перипанонска регија јужног обода Панонског басена, њено поднебље је умереноконтинентално. Околност да ово мало удубљење представља „басен у басену” (подпланинску жупу), подразумева извесна жупна обележја микроклиме Крупња, а у том смислу и специфичну ваздушну бању. Планине га штите од регионалних ваздушних струјања, али му доносе локалне ваздушне струје. Многи гости већ у првом сусрету са овим крајем истичу изузетне природне погодности, еколошки чисту и незагађену средину, здраву храну, пријатне летње ноћи као и зиме са доста снега што заједно пружа могућности за развој и летњег и зимског туризма.

Историја града

Први археолошки налази у Крупњу датирају још из периода неолита и то у виду остатака керамике, оруђа и оружја карактеристичних за тај период. На улазу у град постоје остаци римског насеља са фрагментима римске керамике, а у питању је остатак објекта познатији као Вила Рустика. Први пут се назив Крупањ појављује у дубровачким списима 1417. године, а дубровачки писари, који су били Италијани, најчешће су га записивали као „Црупагн”. Рађевина је добила име по чувеном средњевековном витезу – војводи Рађу. Развојем рударства у Средњем веку Крупањ је постао значајно рударско место (рудник сребра) кроз кога су пролазили дубровачки каравански путеви. Турско освајање Деспотовине (1459) увело је данашњу област Рађевине (Крупањ) у дуг период несређеног и тешког живота. У догађајима Првог српског устанка Крупањ је први пут ослободио у лето 1804. хајдучки харамбаша Ђорђе Обрадовић Ћурчија и његова чета хајдука, а значајну улогу у борби против Турака имао и кнез Крста Игњатовић - војвода рађевски. Године 1837. у Крупњу је отворена прва школа, а 1842. године изграђена је црква Св.Вазнесења Господњег. Велики догађај за Рађевину је свакако исељавање Турака и рушење Соко града - злогласне турске тврђаве у чијем подножју се данас налази манастир Св. Николаја, задужбина владике шабачко-ваљевског господина Лаврентија. Начелник рађевског среза капетан Петар Радојловић је 1862. године, по наређењу кнеза Михаила Обреновића, извршио рушење утврђења и тиме ушао у легенду. Крајем XIX века у варошици је саграђена топионица олова и антимона са пратећим објектима међу којима се својим изгледом издвајала зграда у којој је становао управник подринских рудника г. Светозар Машин са супругом Драгом (доцније краљицом,супругом краља Александра Обреновића). Кулминација једне од најдинамичнијих битака које је водила српска војска у Првом светском рату везана је за простор Мачковог Камена на планини Јагодња у непосредном залеђу Крупња. У војној историји је забележено да су се онде водиле најогорченије и најдинамичније борбе у којима је рањен и принц Ђорђе Карађорђевић. Српски народ се одужио сенима својих очева достојним споменицима: црква спомен-костурница Св.Вазнесења Господњег у Крупњу и спомен-капела на Мачковом Камену (дела архитекте Момира Коруновића). Године 1922. основано је прво спортско друштво ¨Рађевац¨ а у част капетана Петра Радојловића је у Крупњу 1927. године основано спортско и културно друштво ¨Радојловић¨ које је постојало све до Другог светског рата. У другом светском рату, немачка казнена експедиција је спалила Крупањ до темеља изузев зграде старе апотеке (вила Пере Деспића), цркве Св.Вазнесења Господњег и болнице, задужбине Николе Спасића трговца из Београда.