Споменик природе „Ковачевића пећина” налази се на територији општине Крупањ, село Церова, засеок Ковачевићи, КО Церова. Површина Споменика природе „Ковачевића пећина” износи 4,69 ha, све у приватном власништву, обухваћено II степеном заштите. Од Новог Сада је удаљен око 134 km, од Београда око 145 km, а од Шапца и Ваљева око 60 km.

Споменик природе „Ковачевића пећина” стављен је под заштиту ради очувања, у изворном облику, репрезентативног примера пространог, хоризонталаног, вијугавог и разгранатог подземног облика карстног рељефа развијеног у кречњацима палеозојске старости (карбон), који се састоји из четири јединствене целине: Улазног дела (са два отвора), Главног канала, Канала са кадама и Блатног канала, укупне познате дужине 985 m, као и очувања елемената геодиверзитета у виду атрактивног пећинског накита и биодиверзитета, који се огледа у присуству седам родова фосилне фауне (различитих родова сисара, плеистоценске и рецентне старости, од којих је најзначајнији пећински медвед), 12 врста фауне зглавкара и четири врсте слепих мишева (природне реткости). Споменик природе "Ковачевића пећина" представља најдужи и најзначајнији спалеолошки објекат у овом делу западне Србије и једина је позната пећина у Србији развијена у кречњацима палеозојске старости (карбон). Унутар пећине заступљен је атрактиван, јединствен пећински накит већином сталагмити, затим сталактити, саливи, бигрене каде, драперије и др. Јединствени су високи витки сталагмити од којих су многи срасли са сталактитима.

Дно је читавом дужином прекривено кластичним седиментима, већином жутом глином, која у влажном периоду године представаља тешко проходно блато. У пећини је до сада пронађено 12 различитих представника артроподске фауне од којих су две нове врсте за науку ( из родова Typhloglomeris и Thphloiulus, Diplopoda), једна ендемична подврста за Србију и пет ендемичних врста за Балкан. Пећина је богата палеонтолошким остацима. Обраћени су фосилни остаци представника 7 родова сисара, од којих је најзначајнији пећински медвед (Ursus spelaeus) коме је пећина била станиште. Пећина је станишта велике колоније слепих мишева. Све пронађене врсте (велики потковичар Rhinolophus hipposideros I и дугокрили љиљак Miniopterus schreibersii) су строго заштићене врсте у Србији према Правилнику о проглашењу и заштити строго заштићених дивљих врста биљака, животиња и гљива.