НАСЛОВНА НАЈНОВИЈЕ ВЕСТИ СВЕ ВЕСТИ
Заштићено подручје Споменик природе Ковачевића пећина ПЛАН УПРАВЉАЊА за период 2022-2031. годинe

 

Tуристичко-спортска организација
општине Крупањ
Заштићено подручје
Споменик природе Ковачевића пећина
ПЛАН УПРАВЉАЊА
за период 2022-2031. године
Крупањ, 2022.
Спoменик природе ''Ковачевића пећина''
План управљања за период 2022 – 2031
2 Туристичко-спортска организација општине Крупањ 2022.
НАСЛОВ БРОЈ СТРАНЕ
УВОД 4
1. ГЛАВНЕ ПРИРОДНЕ И СТВОРЕНЕ ВРЕДНОСТИ, ПРИРОДНИ РЕСУРСИ 8
2. ОЦЕНА СТАЊА ЖИВОТНЕ СРЕДИНЕ ПОДРУЧЈА 12
3. ПРЕГЛЕД АКТИВНОСТИ И ПРОЦЕСА КОЈИ ПРЕДСТАВЉАЈУ ФАКТОР УГРОЖАВАЊА 13
3.2 Фактор угрожавања и оцена угрожености 13
4. ДУГОРОЧНИ ЦИЉЕВИ ЗАШТИТЕ, ОЧУВАЊА, УНАПРЕЂЕЊА ОДРЖИВОГ РАЗВОЈА 15
4.1 Дугорочни циљеви заштите 15
4.2 Смернице за унапређење 16
4.3 Могуће перспективе одрживог развоја 17
5. АНАЛИЗА И ОЦЕНА УСЛОВА ЗА ОСТВАРЕЊЕ НАВЕДЕНИХ ЦИЉЕВА 18
5.1 Анализа услова за остварење наведених циљева 18
5.2 Оцена услова за остваривање наведених циљева 19
6. ПРИОРИТЕТНЕ АКТИВНОСТИ И МЕРЕ НА ЗАШТИТИ, ОДРЖАВАЊУ, ПРАЋЕЊУ СТАЊА И УНАПРЕЂЕЊУ ПРИРОДНИХ И СТВОРЕНИХ ВРЕДНОСТИ 21
7. ПРИОРИТЕТНИ ЗАДАЦИ НАУЧНО-ИСТРАЖИВАЧКОГ И ОБРАЗОВНОГ РАДА 24
7.1 Задаци научно-истраживачког рада 24
7.2 Задаци образовног рада 25
8. ПЛАНИРАНЕ АКТИВНОСТИ НА ОДРЖИВОМ КОРИШЋЕЊУ ПРИРОДНИХ ВРЕДНОСТИ, РАЗВОЈУ И УРЕЂЕЊУ ПРОСТОРА 27
8.1 Кључне могућности развоја 27
8.2 Уређење простора и изградња 28
9. ПРОСТОРНА ИДЕНТИФИКАЦИЈА ПЛАНСКИХ НАМЕНА И РЕЖИМА КОРИШЋЕЊА ЗЕМЉИШТА 29
10. АКТИВНОСТИ НА ПРОМОЦИЈИ ВРЕДНОСТИ ЗАШТИЋЕНОГ ПОДРУЧЈА 36
11. ПРОГРАМСКА, ПЛАНСКА И ПРОЈЕКТНА ДОКУМЕНТАЦИЈА ПОТРЕБНА ЗА СПРОВОЂЕЊЕ ПЛАНСКИХ ЦИЉЕВА И АКТИВНОСИ 38
12. ОБЛИЦИ САРАДЊЕ И ПАРТНЕРСТВА СА ЛОКАЛНИМ СТАНОВНИШТВОМ И ДРУГИМ ВЛАСНИЦИМА И КОРИСНИЦИМА НЕПОКРЕТНОСТИ 39
13. АКТИВНОСТИ И МЕРЕ НА СПРОВОЂЕЊУ ПЛАНА СА ДИНАМИКОМ И СУБЈЕКТИМА РЕАЛИЗАЦИЈЕ ПЛАНА УПРАВЉАЊА И НАЧИН ОЦЕНЕ УСПЕШНОСТИ ЊЕГОВЕ ПРИМЕНЕ 40
13.1. Опште активности и мере 40
13.2. Посебне активности и мере 44
14. ФИНАНСИЈСКА СРЕДСТВА И ДРУГЕ МАТЕРИЈАЛНЕ ПРЕТПОСТАВКЕ ЗА ИЗВРШАВАЊЕ ПОВЕРЕНИХ ПОСЛОВА У УПРАВЉАЊУ СПОМЕНИКОМ ПРИРОДЕ 45
Спoменик природе ''Ковачевића пећина''
План управљања за период 2022 – 2031
3 Туристичко-спортска организација општине Крупањ 2022.
Споменик природе ''Ковачевића пећина''
Основни подаци Назив заштићеног подручја
Споменик природе ''Ковачевића пећина'' Категорија заштићеног подручја
II категорија- заштићено подручје великог значаја Датум проглашења заштићеног добра
23.07.2021. године Акт о проглашењу
Уредба Владе Републике Србије („Службени гласник РС“, број 75/21) Површина
4,69 хектара Датум доношења Плана управљања
Планско раздобље/ревизија Плана управљања
Информације о Управљачу Управљач
Туристичко-спортска организација општине Крупањ Адреса
Мачков камен 3 Телефон
015/584-094 Факс
E-mail
touristok@yahoo.com
Спoменик природе ''Ковачевића пећина''
План управљања за период 2022 – 2031
4 Туристичко-спортска организација општине Крупањ 2022.
УВОД
Главни разлози проглашења и значај споменика природе
Споменик природе „Ковачевића пећина” стављен је под заштиту ради очувања, у изворном облику, репрезентативног примера пространог, хоризонталаног, вијугавог и разгранатог подземног облика карстног рељефа развијеног у кречњацима палеозојске старости (карбон), који се састоји из четири јединствене целине: Улазног дела (са два отвора), Главног канала, Канала са кадама и Блатног канала, укупне познате дужине 985 m, као и очувања елемената геодиверзитета у виду атрактивног пећинског накита и биодиверзитета, који се огледа у присуству седам родова фосилне фауне (различитих родова сисара, плеистоценске и рецентне старости, од којих је најзначајнији пећински медвед), 12 врста фауне зглавкара и четири врсте слепих мишева (природне реткости). Споменик природе ''Ковачевића пећина'' представља најдужи и најзначајнији спалеолошки објекат у овом делу западне Србије и једина је позната пећина у Србији развијена у кречњацима палеозојске старости (карбон). Унутар пећине заступљен је атрактиван, јединствен пећински накит већином сталагмити, затим сталактити, саливи, бигрене каде, драперије и др. Јединствени су високи витки сталагмити од којих су многи срасли са сталактитима.
Дно је читавом дужином прекривено кластичним седиментима, већином жутом глином, која у влажном периоду године представаља тешко проходно блато. У пећини је до сада пронађено 12 различитих представника артроподске фауне од којих су две нове врсте за науку ( из родова Typhloglomeris и Thphloiulus, Diplopoda), једна ендемична подврста за Србију и пет ендемичних врста за Балкан. Пећина је богата палеонтолошким остацима. Обраћени су фосилни остаци представника 7 родова сисара, од којих је најзначајнији пећински медвед (Ursus spelaeus) коме је пећина била станиште. Пећина је станишта велике колоније слепих мишева. Све пронађене врсте (велики потковичар Rhinolophus hipposideros I и дугокрили љиљак Miniopterus schreibersii) су строго заштићене врсте у Србији према Правилнику о проглашењу и заштити строго заштићених дивљих врста биљака, животиња и гљива.
Положај
Споменик природе „Ковачевића пећина” налази се на територији општине Крупањ, село Церова, засеок Ковачевићи, КО Церова.
Спoменик природе ''Ковачевића пећина''
План управљања за период 2022 – 2031
5 Туристичко-спортска организација општине Крупањ 2022.
Површина Споменика природе „Ковачевића пећина” износи 4,69 ha, све у приватном власништву, обухваћено II степеном заштите. Од Новог Сада је удаљен око 134 km, од Београда око 145 km, а од Шапца и Ваљева око 60 km.
Спoменик природе ''Ковачевића пећина''
План управљања за период 2022 – 2031
6 Туристичко-спортска организација општине Крупањ 2022.
ПЛАН УПРАВЉАЊА
Садржина, доношење и начин спровођења Плана управљања као кључног, десетогодишњег документа заштићеног подручја прописани су чл. 51-54. Закона о заштити природе. План управљања утврђује, на првом месту, оквир деловања Туристичко-спортске организације општине Крупањ као управљача, на спровођењу мера чувања, одржавања, уређивања, презентације и коришћења Споменика природе у периоду 2022 – 2031. године.
Правне основе за израду Плана управљања били су:
1. Закон о заштити природе (“Службени гласник РС”, бр. 36 од 15. маја 2009, 88 од 23. новембра 2010, 91 од 3. децембра 2010 - исправка, 14 од 22. фебруара 2016, 95 од 8. децембра 2018 - др. закон, 71 од 15. јула 2021;
2. Уредба Владе Републике Србије од 23. јула. 2021. године под бројем: 05 Број:110-6767/2021.
3. Закон о водама („Службени гласник РС“, бр. 30 од 7. маја 2010, 93 од 28. септембра 2012, 101 од 16. децембра 2016, 95 од 8. децембра 2018, 95 од 8. децембра 2018 - др. закон;
4. Закон о шумама („Службени глсник РС“, бр. 30/10, 93/12 и 89/15 и 95/18.- др.закон);
5. Законом о заштити животне средине („Службени глсник РС“ бр. 135/04, 36/09, 36/09 – др. закон, 72/09, 43/11, 14/16, 76/18 и 95/18- др.закон);
6. Законом о дивљачи и ловству („Службени глсник РС“, бр. 18/10 и 95/18. – др.закон);
7. Законом о заштити од пожара („Службени глсник РС“, бр. 111/09, 20/15, 87/18 и 87/18 –др.закон);
8. Уредбом о еколошкој мрежи („Службени глсник РС“, бр. 102/07);
9. Просторним планом Републике Србије 2010-2014-2020 („Службени глсник РС“,бр. 88/10);
10. Решењем о издавању услова заштите природе за израду Плана управљања Спомеником природе ''Ковачевића пећина'' за период 2022-2031. од 02.11.2021. године, под 03 број 020-3347/2;
11. Решење о водним условима од 08.02.2022. године под бројем 325-05-00080/2022-07;
12. Решење о издавању водне сагласности од 07.11.2022. године, под бројем 325-04-00813/2022-07.
Спoменик природе ''Ковачевића пећина''
План управљања за период 2022 – 2031
7 Туристичко-спортска организација општине Крупањ 2022.
Као основна стручна подлога за израду Плана коришћена је Уредба Владе Републике Србије о проглашењу Споменика природе ''Ковачевића пећина'' („Службени гласник РС“ број 75/2021), као и дипломски рад Светлане Јакшић, Уређење и заштита Ковачевића пећине.
Спoменик природе ''Ковачевића пећина''
План управљања за период 2022 – 2031
8 Туристичко-спортска организација општине Крупањ 2022.
Установљење
Ковачевића пећина, са непосредном околином улаза у пећину и залеђем, у западној Србији, Споменик природе „Ковачевића пећина”, проглашена је 2021. године уредбом Владе Републике Србије као природно добро од великог значаја и сврстава се у II категорију заштите као Споменик природе („Службени гласник РС”, број 75/21).
Чланом 6. Уредбе, Споменик природе „Ковачевића пећина” поверен је на управљање Туристичко-спортској организацији општине Крупањ, Крупањ.
Историјат истраживања
Према наводима мештана, ова пећина служила је за збегове људи који су тражили заклон од честих ратова који су се одиграли на овим просторима.
Улаз у пећину су открили деца Ружа и Раде Марковић 1972. године и на њихову иницијативу дошли су и први истраживачи.
Први спелеолози који су ушли у пећину чланови су планинарског друштва “Цер” из Шапца и то 1.06.1972. године. Детаљније истраживање је отпочело пет дана касније. Тада су откривени остаци мањег неолитског насеља (3500 година п.н.е), налази римског доба из IV века н.е. и нешто материјала из средњег века.
Својом лепотом, богатсвом украса, а нарочито палеонтолошким остацима скренула је пажњу научних кругова.
Завод за заштиту природе Србије израдио је Студију заштите 2012. године, на основу које је Влада РС донела Уредбу о проглашењу Споменика природе ''Ковачевића пећина''.
1. ГЛАВНЕ ПРИРОДНЕ И СТВОРЕНЕ ВРЕДНОСТИ,
ПРИРОДНИ РЕСУРСИ
Спoменик природе ''Ковачевића пећина''
План управљања за период 2022 – 2031
9 Туристичко-спортска организација општине Крупањ 2022.
Физичко-географске карактеристике
Геоморфолошке одлике
Непосредна и шира околина Ковачевића пећине у оквиру геолошког склопа представљена је стенама различите старости и физичко-хемијским карактеристика. Овде су заступљене стене, пре свега, Девонске и Триаске старости, као и најмлађим алувијалним наносима.
Геолошка карта околине пећине Размера: 1:100.000
Тектонски склоп
У ближој околини Ковачевића пећине издваја се већи број мањих раседа који су условили настанак притока Ликодре, попречних у односу на расед који је иницирао правац Ликодре. Они су паралелни са раседом који одваја планински обод од дна потолине и њихово постојање се реконструише искључиво на основу положаја и оријентације долина притока према Ликодри, а делимично и према структури палеозојских шкриљаца и мезозојских кречњака. Тако, у целој изворишној челенци Ликдоре шкриљци падају према југоистоку а низводно ка североистоку. По свему судећи, ова раседна линија се продужава даље на северозапад и за њу су вероватно, везани раседи који су видни на кречњачком одсеку изнад Ковачевића пећине.
Спoменик природе ''Ковачевића пећина''
План управљања за период 2022 – 2031
10 Туристичко-спортска организација општине Крупањ 2022.
Хидрографске одлике
У делу Рађевине на коме се налази Ковачевича пећина преовлађује кречњак па су због тога површински токови врло ретки. Највећи површински хидролошки објекат је Ковачевића река која извире у селу Брштици, око 7 км западно од пећине и настаје од Марковића врела, тече према истоку и у даљем току са десне стране око једног километра низводно прима воду из Вујића врела.Три километара низводније, са леве стране добија воду из Ковачевића врела а са десне од извора Студенац. Сматра се да Студенац представља некадашњи ток реке који је учествовао у изградњи саме пећине.
Два километра низводније од Студенца, са леве стране Ковачевића река прима највећу притоку, Јакшића поток образовајући јединствен речни ток Церовицу. Церовица даље тече северније и на граници са селом Ликодра мења свој ток према истоку и улива се у реку Ликодру која се даље улива у Јадар.
У пределу пећине дубина долине Ковачевића реке је 168-186-195 метара, са висинском разликом ушћа изворишних делова (396 метара) и ушћа у Ликодру (223 метра ) од 173 метара, на 5,5 километара растојања. Ово указује на знатан пад уздужног речног профила на малом растојању.
Ковачевића река
Спoменик природе ''Ковачевића пећина''
План управљања за период 2022 – 2031
11 Туристичко-спортска организација општине Крупањ 2022.
Климатске одлике
Пошто Рађевина припада јужном делу Панонског басена, тј. Перипанонској регији, њено поднебље је умерено-континентално.
Најближа пећини је метеоролошка станица у Крупњу, чији ће се подаци узети као меродавни при обради климата овог дела Рађевине. На основу разлике у надморској висини метеоролошке станице и пећине од 995 метара, произилази да је температура у околини пећине нижа за око 0,60C у односу на Крупањ јер на сваких 100 метара надморске висине температура је нижа за 0,60C.
Биљни и животињски свет околине пећине
Разноврсност геолошког комплекса, многобројне долине река, планинске падине, брда и брежуљци са различитим експозицијама омогућили су развој великог броја биљних заједница.
Шумске заједнице нижих терена представљене су шумама беле врбе, пепељасте врбе, тополе и врбе, црне јове, јасена и лужњака.
Шуме брдско-планинског појаса представљене су заједницама храстова, белог граба, црног јасена, црног граба и букве.
Од поменутих заједеница највеће површине су под типском асоцијацијом планинске букове шуме. Оне су најбоље развијене на планинама и на северним, хладнијим експозицијама нижих терена.
На њивама се претежно сеје кукуруз, јечам, пшеница и овас, а такође овај крај је познат и по квалитетном кромпиру. У воћњацима се могу наћи шљиве, јабуке, крушке, ринглови. Такође велике површине земљишта су под малинама, купинама и јагодама.
Од животињског света од сисара највише има лисица, зечева, веверица, јазаваца...Велики број птица: сове, врапци, косови, гавранови, вране свраке, јастребови итд. Од гмизаваца најзаступљеније су: шарке, црнке, поскоци и белоушке.
Спoменик природе ''Ковачевића пећина''
План управљања за период 2022 – 2031
12 Туристичко-спортска организација општине Крупањ 2022.
Из досад наведених карактеристика Ковачевића пећине може се сагледати висок степен геолошког, нарочито биолошког, али и амбијенталног и предеоног диверзитета, чијим комбиновањем је изражена разноврсност подручја. Све то указује на повољно стање животне средине подручја и висок степен очуваности у изворном облику.
Локалитет Ковачевића пећине припада руралном брдско-планинском подручју. Улази у пећину се налазе на стрмој насељеној падини која је од засеока Ковачевићи одвојене долином Ковачевића реке. Земљиште на којем се налазе улази, као и читаво заштићено подручје су у приватном власништву. Ово су значајнији фактори који доприносе повољном стању животне средине подручја Споменика природе и њеној високој очуваности.
2. ОЦЕНА СТАЊА ЖИВОТНЕ СРЕДИНЕ ПОДРУЧЈА
Спoменик природе ''Ковачевића пећина''
План управљања за период 2022 – 2031
13 Туристичко-спортска организација општине Крупањ 2022.
3.1 ФАКТОРИ УГРОЖАВАЊА И ОЦЕНА УГРОЖЕНОСТИ
Могућности угрожавања животне средине Споменика природе ''Ковачевића пећина'' услед евентуалног ширења сеоског насеља у будућности су слабе. Према садашњем стању на терену евентуални угрожавајући фактор за споменик природе и његове темељне вредности могу представљати неконтролисане посете пећини и активности и захвати на евентуалном уређењу за масовне туристичке посете.
У Ковачевића пећина већ постоје извесна оштећена с обзиром да је пећина у последњих неколико деценија била изложена највише механичким оштећењима, што подразумева ломљење подног и таваничног накита, нарочито витких сталагмита и нижих сталактита. Део поломљеног накита остао је у пећини, а део се износио као "сувенир" за приватне колекције. Такође, поред механичких постоје и хемијска оштећења, која су најчешће изазвана са ватром и ложењем ватре испред или у улазном дворанама, затим паљењем бакљи, чије се светло корист приликом разгледања пећине.
3. ПРЕГЛЕД АКТИВНОСТИ, ДЕЛАТНОСТИ И ПРОЦЕСА КОЈИ ПРЕДСТАВЉАЈУ ФАКТОР УГРОЖАВАЊА ЗАШТИЋЕНОГ ПОДРУЧЈА
Спoменик природе ''Ковачевића пећина''
План управљања за период 2022 – 2031
14 Туристичко-спортска организација општине Крупањ 2022.
Отпад остављен у пећини и извађени сталагмити из подлоге
Спoменик природе ''Ковачевића пећина''
План управљања за период 2022 – 2031
15 Туристичко-спортска организација општине Крупањ 2022.
Планом Управљања СП „Ковачевића пећина” утврђује се концепт заштите, смернице за његово унапређење и могуће перспективе одрживог развоја. На подручју Споменика природе „Ковачевића пећина” утврђује се режим заштите II степена.
На површинама на којима је утврђен режим заштите II степена спроводи се активна заштита ради: очувања и унапређења природних вредности, посебно кроз мере управљања у циљу рестаурације, ревитализације и укупног унапређења заштићеног подручја, без последица по примарне вредности њихових природних станишта, популација, екосистема, обележја предела и објеката геонаслеђа; обављања традиционалних делатности и ограниченог коришћења природних ресурса на одржив и строго контролисан начин.
4.1. ДУГОРОЧНИ ЦИЉЕВИ ЗАШТИТЕ
Концепт заштите базира се на предузимању свих расположивих мера заштите споменика природе и очувању основних вредности које су у њему садржане, а зарад задовољења свих потреба становника и посетилаца.
Дугорочни циљеви су:
 очувати у што мање измењеном стању кључне геоморфолошке појаве и облике и заштићене и строго заштићене биљне и животињске врсте.
 очувати и унапредити квалитет главних елемената животне средине.
 ограничити људске интервенције у циљу очувања природних вредности подручја.
 обезбедити интердисциплинарна научна истраживања, пратити стање (мониторинг), подстицати делатност образовања (едукацију), приказивати природне вредности и начин рада (популаризација).
4. ДУГОРОЧНИ ЦИЉЕВИ ЗАШТИТЕ, ОЧУВАЊА, УНАПРЕЂЕЊА ОДРЖИВОГ РАЗВОЈА
Спoменик природе ''Ковачевића пећина''
План управљања за период 2022 – 2031
16 Туристичко-спортска организација општине Крупањ 2022.
 у циљу очувања и унапређења темељних природних вредности СП „Ковачевића пећина“ неопходно је обезбедити строги, научно-еколошки принцип у поштовању прописаних мера и режима заштите.
4.2 СМЕРНИЦЕ ЗА УНАПРЕЂЕЊЕ
Управљањем се штити заштићено подручје и његове темељне вредности од деградације и уништења, истовремено уз планско унапређење и развој подручја. Посебан део управљања јесте планска документација и презентација, односно промоција заштићеног подручја са посебним освртом на очување, унапређење и заштиту квалитета животне средине.
Управљање заштићеним подручјем врши се сагласно акту о заштити заштићеног подручја и Закону. Општи нацрт управљања дефинисан је Планом управљања.
Управљање се мора спроводити уз максимално поштовање прописаног режима и у границама дозвољених мера заштите.
Смернице за унапређење би подразумевале мониторинг